Globalizacija i mediji

Termin globalizacija odnosi se na ukupnost društvenih odnosa savremenog društva. Savremeno društvo je globalno , povezano  kulturnim , ekonomskim i političkim vezama nadnacionalnog karaktera.

Proces globalizacije uslovljen je , u istorijskom smislu , humanističkim idealom jedinstva zajednica svih ljudi  , ideja ,iskustava i znanja , i to jedinstvo ima koren u težnji za opštim napretkom čovečanstva.

U ekonomskom smislu , proces globalizacije uslovljen je univerzalnom ljudskom težnjom za sticanjem i uvećavanjem bogatstva , i to je , potpomognuto idejama liberalne ekonomije , dovelo do širenja tržišta , stvaranja globalnog tržišta , multinacionalnih kompanija , slobodnog protoka robe , kapitala i radne snage , veće međunarodne trgovinske razmene i stvaranja međunarodnih ekonomskih institucija (MMF , WTO...)

U tehničkom smislu globalizacija je uslovljena razvojem telekomunikacijskih tehnologija , od telegrafa , telefona , preko televizije , radija , mobilne telefonije , interneta i mnogih drugih sredstava komunikacije. Omogućena je povezanost najudaljenijih delova planete , slobodan protok informacija , stvaranja globalnog medijskog tržišta .

U kulturnom smislu globalizacija je uslovljena agresivnom kulturnom politikom kolonijalnih sila , nastavljeno imperijalističkim težnjama Zapadnih društava i novim oblicima neokolonijalizma i tehničkog kolonijalizma. Takođe , uslovljena je i većom slobodom kretanja ljudi , kulturnih i medijskih sadržaja , pa danas imamo pozitivne oblike globalizacije , poput međunarodne kulturne saradnje i međunarodne razmene kulturnih sadržaja. Javljaju se nove pojave poput multikulturalizma , izučavanja drugih kultura radi njihovog boljeg razumevanja , mogućnost putovanja i upoznavanja drugih kultura , ali i negativne pojave vesternizacije(amerikanizacije) , hibridizacije , asimilacije.

Proces globalizacije je , dakle zahvatio i kulturnu dimenziju ljudske realnosti , kao najširu dimenziju , koja obuhvata ukupnost ljudskog znanja , iskustva , obrasce mišljenja i delovanja.

Tradicionalni prenosioci kulturnih obrazaca , kao što su religija , prosveta i druge društvene institucije sve više gube na značaju , a sve više masovni mediji (internet , TV...) preuzimaju njihovu ulogu  i postaju osnovni kreatori društvene stvarnosti. Mediji , osim novih načina kreiranja vladajućih društvenih obrazaca ponašanja i mišljenja , preuzeli su tehnike i metode tradicionalnih institucija , pa imamo fenomene teleevangelizma , istorijsko-naučno-dokumentarno kanale , koji prenose , opravdavaju i nameću zapadnjački način razmišljanja kao jedini ispravan , moguć i društveno poželjan.

Uspostavljeno je globalno medijsko tržište , koje kontrolišu transnacionalne medijske kompanije i na ovom tržištu vlada takva klima , da je omogućena privatizacija i komercijalizacija medija , kao i njihovo preuzimanje i stvaranje medijskih ologopola.

Globalno medijsko tržište podeljeno je između najvećih transnacionalnih kompanije uglavnom prema žanru medijskog delovanja , te imamo vodeće kanale za zabavu i sport : ESPN u vlasništvu kompanije Disney , MTV , VH1 i Nickelodeon u vlasništvu Viacom international ; informativni program CNN i mnogi drugi. Transnacionalne kompanije imaju uporedno sa televizijskim programima i ostale medije u svom vlasništvu poput WEB sajtova , novina , magazina , časopisa , socijalnih mreža na internetu , filmske i muzičke studije i producentske kuće.

Ova koncentracija , odnosno grupisanje globalnih medija u transnacionalne kompanije i struktura medijskog tržišta , po modelu oligopola , negira pluralitet medija i ukida njihovu demokratičnost , što je osnovna ideja medija i time sprečava mogućnosti slobode govora i javnog mišljenja , iako pod plaštom „govora političke korektnosti“ deluju protiv sukoba između ljudi zagovorajući poštovanje različitosti , nacionalnih , polnih , verskih i seksualnih manjina.

Osnovni princip demokratije je komunikacija u oba pravca , od demokratski izabrane vlade ka narodu , i u od naroda ka vladi , uglavnom posredstvom medija.

Mediji , ne samo što su izgubili osnovnu funkciju prenosnika demokratske komunikacije , već su postali oni sami prenosnici informaciju u jednom pravcu , u ovom slučaju globalni mediji od glavnih zapadnih zemalja ka nezapadnim zemljama. Efekat toga je homogenizacije kulture.

Ovim dešavanjima na globalnom medijskom tržištu , došlo je do homogenizacije kulture u Makluanovom „Globalnom selu“. Mladi ljudi širom sveta usvajaju agresivno emitovane kulturne obrasce , od strane medija , te imamo tinejdžere širom sveta isto obučene , govore istim jezikom –engleskim i njegovim slengom , imaju iste idole , čak i ako nisu iste osobe ,to su uglavnom kopije zapadnjačkih „celebrity“ ličnosti , ili medijski konstrukti koji deluju zavodljivo i savršeno. Mladi slušaju istu muziku , imaju slične ciljeve i pogled na svet...  Njihovi roditelji , opterećeni svakodnevnim stresom prisutnim u savremenom društvu , gledaju „lake“ sadržaje kakva je forma „reality show“ , koje opet lansiraju transnacionalne medijske kompanije , uz manje izmene u zavisnosti od društva u kome se prikazuju. Ova forma postala je globalni fenomen i reality se dotiče svakodnevnih životnih problema od odnosa sa ljudima , preko gojaznosti , nedostataka novčanih sredstava , otkrivanja raznih talenata , prikazivanje slavnih ličnosti u raznim životnim situacijama , do nalaženja posla , izgradnje kuće i slično. Ukoliko usvojimo Bodrijarovu ideju o simulakrumu i simulaciji , dolazimo do zaključka da ljudi doživljavaju katarzu u domenu hiperrealnog , i na taj način zaboravljaju na svakodnevne probleme , uzimajući medijski anestetik.

Sve to doprinosi osećanju otuđenosti , kako u filozofskom , tako i u ekonomskom (marksističkom) smislu i  slavi konzumerizam kao najveću društvenu vrednost.

Pored konstatacije da živimo u globalnom društvu može se reći da živimo u društvu spektakla , koje oblikuju globalni mediji i u potrošačkom društvu , čije vrednosti najčešće dovode do , spomenutog otuđenja i osećanja frustracije ukoliko se ne zadovolje potrošačke potrebe.

Deo intelektualaca zagovara status quo , tj. održavanje ovakvog sistema gde zapadnjački načini mišljenja , obrasci kulture i shvatanja liberalne ekonomije postaju jedini ispravni , mistifikujući proces globalizacije , opravdavajući nužnost i nepovratnu karakteristiku tog procesa , te se može reći da razvijeni Zapad asimuluje ostatak sveta.

Drugi deo intelektualne elite , poput intelektualaca u Srbiji , strahuju da će se od negativnih efekata globalizacije izgubiti nacionalna obeležja , te pokušavaju izgradnjom i obnovom nacionalnih mitova da odgovore na te efekte globalizacije. Tako se može objasniti jačanje ekstremne desnice u Evropi , inače izgrađenoj na demokratskim i antifašističkim temeljima.

Zapravo , i jedni i drugi lutaju u mistifikovanom svetu zavodljivih ideja i mitova , te je globalno društvo u deficitu sa humanim i kritičkim idejama a vladaju ideje kapitalističke hiperprodukcije , u ekonomskom smislu i medijskom , sa jedne strane i puritansko-moralističke struje koja svoju odbranu zasniva na poštovanju nacionalnih i tradicionalnih vrednosti , odnosno povratku sa globalnog na lokalno i to Crkvi , naciji , porodici , maloj privredi...

Pojedini teoretičari smatraju da postoji dvosmerni tok globalne komunikacije postojanjem regionalnih medijskih korporacija , poput PanArab Channel Middle East Corporation i China’s Phoenix TV channel sa istoka i latinoameričkih TV sapunica sa juga i drugih medijskih fenomena (u poslednje vreme serije turske produkcije kod nas) , međutim to je ista matrica , kao i kod zapadnjačkih globalnih medije , samo različitog pola.

Problematika globalnih medija , ne može da se analizira , a da se ne spomene da mali broj kompanija deluje na tom tržištu, te je mali broj zemalja uključen u raspodelu bogatstva koje globalno medijsko tržište donosi. Principi liberalne ekonomije u proizvodnji  , primenjeni su i u proizvodnji medijskih i kulturnih proizvoda. Osnovni cilj je profit , ali i ostvarivanje ciljeva u kulturnoj , socijalnoj , političkoj , obrazovno-vaspitnoj sferi ljudi.

Kulturni imperalizam i kulturna dominacija nisu strani pojmovi već vekovima , i ako dodamo elektronski kolonijalizam , možemo u potpunosti da zaokružimo teoriju o agresivnoj zapadnjačkoj kulturi , koja ima za cilj asimilaciju malih , vojno i ekonomsko slabih i nerazvijenih društava  , i da zaboravimo na poštovanje drugih kultura i manjina , multikulturalizam i druge procese , koje bi dovele do zaista pozitivnih efekata globalizacije.

Drugi procesi asimilacije i hibridizacije kulture u potpunosti su u skladu sa Tardovim Zakonom imitacije viših slojeva od strane nižih , tako da danas imamo da pripadnici inferiornijih društava imitiraju pripadnike superiornijih društava , gde su sliku o inferiornijim-superiornijim stvorili globalni mediji. Na taj način određeni proizvodi postaju statusni simboli u konzumerizmu , i njihovom kupovinom stiče se osećaj zadovoljstva i prihvaćenosti u društvu . Dakle , posedovanje određenih „gadget-a“ , garderobe poznatih robnih marki , odlazak u američke lance restorana postaje kulturni obrazac jednog društva i privrženost globalnoj kulturi , koja je predstavljena kao poželjna i opšteprivhaćena svetska kultura. Ukoliko pojedinci ne deluju prema ovom obrascu , bivaju proglašeni autsajderima , retrogradnim tradicionalistima. A , ukoliko ne postoji novčana mogućnost ovakvog ophođenja , javljaju se frustracije kod pojedinaca i nalaze načini dolaska do tih proizvoda.

Kultura konzumerizma  , ne javlja se samo kod inferiornijih društava , već i na Zapadu koji hronično pati od frustracije zarade , kupovine i potrošnje. 
Interesantan je uticaj vesternizacije(amerikanizacije) na globalno društvo. Ima li ičeg muževnijeg od mačo kauboja u reklami za cigarete? Poželjni model se menja od neobrijanog kauboja , do vrhunski utreniranog muškarca , savršeno obrijanog i nemarno ošišanog u reklami za afteršejv.

Isto tako je i kod žena. Evolucijom od poslušne domaćice do nezavisne žene , koja sigurno korača na vrtoglavim štiklama u patrijarhalnom poslovnom svetu i žene se prilagođavaju trendovima globalnih kulturnih kretanja.

Ovaj model ponašanja svojevrstan je sloju poslovnih ljudi “japija” sa Menhetna , i jedan je od najpoželjnijih i najimitiranijih modela ponašanja. Film , internet , TV i ostali globalni masmediji preplavljeni su ovakvim ličnostima. Oni barataju simbolima , znakovima i odlično zarađuju i lepo izgledaju. Ovako se ponašaju poslovni ljudi širom sveta ,pa i kod nas ,  te u srpskom jeziku imamo čitav niz novih reči iz engleskog jezika poput conference , meeting , business , solution i slično. U osnovi  ovog modela ponašanja je narcisistička priroda zapadnjačkog društva.

Problem amerikanizacije pogađa i razvijenija društva od našeg , pa se u Engleskoj i Francuskoj nalaze načini zaštite omladine , koja je u fazi traženja i izgradnje identiteta i time najpogodnija kategorija za prihvatanje ovih kulturnih obrazaca.

Razvoj komunikacijskih tehnologija omogućio je ogroman protok informacija , pa je teško odrediti koja je informacija relevantna. Danas , svako u džepu ima komunikacijski uređaj , dakle publika je ogromna i bez obzira na geografske , socijalne i psihološke razlike poruke nesmetano dopiru do nas. Teško je biti neupućen u globalna zbivanja , ali je teško utvrditi šta je bitno i istinito. Postoji oligopol i na tržištu informacija , najveće svetske korporacije drže ključne pozicije na tom tržištu , pa je pitanje šta je danas vest , da li je tačna , ko bira te vesti i na koji način. Bombardovani smo nepotrebnim vestima , kojima se skreće pažnja sa pravih problema. Npr. to su vesti poput da li je ponašanje javne ličnosti moralno i drugi proizvodi senzacionalističkog novinarstva , i bacaju u zapećak vesti iz ekonomije ili politike , te imamo javnu debatu oko potpuno irelevantnih životnih pitanja , umesto zaista potrebnih i važnih diskusija.

 Manipulacijom vesti kreira se javno mišljenje (opinionmaking) , i time utiče na globalni stav o pojedinim događajima i fenomenima. Teško je prosečnom pripadniku američkog društva objasniti rat na prostorima bivše SFRJ , vestima na CNN-u ili filmom Anđeline Džoli , ali sumnjam da je njihova funkcija objašnjavanje. Ipak , teško je objasniti istoriju Balkana vešću od dva minuta ili čak dvočasovnim filmom.

U poslednje vreme vodi se debata oko ograničenja sloboda na internetu , tj oko uvođenja ACTA sporazuma. Internet ima mogućnost da bude najdemokratičniji medij , budući da svako može da bira željeni sadržaj , kreira sopstveni sadržaj , uređuje svoju stranu na internetu , piše svoj blog , iznosi svoje mišljenje u vidu komentara i slično. Ekspanzija interneta nas tek očekuje , budući da postaje sve dostupniji i relativno postoje određene slobode govora. Iako postoje poslovanja TNC na internetu , čini se da će određeni deo interneta ostati netaknut i slobodan.

 Senzacionalne tvrdnje i dokazi o sumnjivim poslovanjima TNC i vlada određenih zemalja koje je objavio portal Wikileaks , ili su dokaz da je moguće doći do pravih informacija na internetu i da je internet zaista demokratski medij i slobodan ili je samo još jedna igra transnacionalne elite i vlada najmoćnijih država , vreme će pokazati.

Globalni mediji će nastaviti da evoluiraju ,a trend je razvoj prenosivosivih(mobilnih) komunikacijskih uređaja , koji nam omogućavaju konstatnu uključenost na mrežu (online) i pojačavaju zavisnost od informacija , medijskih sadržaja i kulturnih proizvoda , te se može reći da moderan čovek nikad ne može biti oslobođen negativnih uticaja globalnih medija , koji utiču na njegovu svest i podsvest. Potrebno je razviti multidiscplinarne studije izučavanja globalnih medija , i uključiti veliki broja ljudi , intelektualce koji bi  kritičkim i humanističkim pristupom pomogli otkrivanju neželjenih efekata globalnih medija , globalizacije uopšte i pomoću novih tehnologija i globalne povezanosti ljudi pomogli rešavanju ključnih pitanja čovečanstva doprineli rešavanju sukoba različitosti , Istoka i Zapada.