четвртак, 14. октобар 2010.

Italijanski strip

U današnjem savremenom globalnom društvu, u doba kada su proizvodi popularne kulture lako dostupni svima , a hiperprodukcija tih proizvoda „cveta“ usled lakog prenošenja putem medija, izdvaja se italijanski strip kao jedna vrsta alternativnog koncepta stripa u odnosu na popularnija dela američke ,francusko-belgijske i japanske scene.
Italija je zemlja jako bogate tradicije , kada je strip u pitanju, a naročito se zapaža popularnost stripa u periodu posle II svetskog rata. Ta činjenica je poznata i čitaocima na prostoru bivše Jugoslavije, gde su brojne generacije rasle uz Alan Forda ,Korto Maltezea i popularna izdanja Boneli produkcije.
Glavne odlike italijanskog stripa su cinični, politički osvešćen i drugačiji pogled na strip, pa i svet uopšte. Što se samog izgleda , odnosno forme stripa tiče on je crno-belog prikaza odlikuje ga realistični crtež , sa izuzetkom Alana Forda koji je bliže karikaturi nego realizmu , i Korto Maltezea koji je u boji pa ga često svrstavaju u francuski strip. Takođe postoji tradicija da crtači preuzimaju izgled poznatih glumaca za izgled svojih junaka . Tako je izgled Dilan Doga preuzet od Ruperta Evereta ,a njegovog pomoćnika Gruča preuzet izgled od poznatog američkog komičara Gručo Marksa, izgled Piter O Tula upotrebljen za lik Alan Forda , glumca Gari Kupera za vestern junaka Teks Vilera. Svaki od njih ima poznatu uzrečicu i to je jedna od prepoznatljivih odlika izdavačke kuće Boneli.
Žanr italijanskog stripa , ili „FUMETI“ , kako ga zovu u Italiji kreće se od komedije , odnosno satire- Alan Ford i Maksmagnus ; horor , misterija , odnosno naučna fantastika-Dilan Dog , Marti Misterija , Dampir , Druna ; vestern i istorija SAD-a –Teks Viler , Zagor , Blek Stena , Komandant Mark ; avanture –Mister No i doživljaji zgodnog kapetana , kosmopolitskog duha Korto Malteze. Poterbno je reći da se ovi žanrovi prepliću , i da teme variraju od izdanja do izdanja jer postoji veliki broj autora , koji pišu priče za , recimo jednog junaka , a njihovi senzibiliteti i vizije kako bi taj junak trebao da izgleda , se u mnogome razlikuju.
Istorija italijanskog stripa počinje negde pre jednog veka , biva zaustavljen tokom fašističkog režima , kada se jedino izdavao Miki Maus , za koga je Musolini smatrao da je bezopasan. Nakon II svetskog rata javljaju se autori koji doprinose velikoj popularizaciji stripa , a time i njegov ogroman uzlet. Medju njima izdvajaju se Ugo Prat , čiji je strip Korto Malteze kritika uvrstila u najbolje evropske stripove , i Serđo Boneli , koji je sa svojom filozofijom distribucija stripa putem kioska , značajno doprineo masovnom čitanju stripa kao i prodaji od nekoliko stotina hiljada svezaka mesečno. On je bio očaran špageti-vesternom , pa je prvi talas autora pisao uglavnom vestern stripove. Najveći uticaj na strip , uopšte u Srbiji imao je drugi talas autora u Italiji.
Marti Misterija – Detektiv nemogućeg
Drugi talas autora predvodi Alfredo Kasteli. Njegov strip Marti Misterija predstavlja revoluciju Boneli produkcije ,a time i FUMETI-ja. Izdat je premijerno početkom 80-tih i postao predvodnik nove generacije junaka i dolazi do raskida sa vestern žanrom u italijanskom stripu.
Izdat u jeku popularnosti Indijane Džouns , Marti Misterija je junak , čije će se pustolovine čitati u Italiji , bivšoj SFRJ, Francuskoj , SAD i Nemačkoj. On je arheolog , antropolog i istoričar iz Njujorka koji se tokom karijere „Detektiva nemogućeg“ susretao sa zaboravljenim tajnama Atlantide , NLO-ima , parapsihološkim fenomenima i drugim dimenzijama. On je naučnik ,slobodni intelektualac koji se interesuje za slučajeve koje zvanična nauku odbacuje . Marti vodi miran privatan život , oženjen je , producira naučne TV emisije , a vrhunac njegovog kosmopolitskog duha predstavlja prijateljstvo sa plemenitim divljakom , koga je pronašao u Mongoliji i njegov boravak na Tibetu petnaest godina , gde ga je guru uputio u tajne mističnog Istoka. Njegovi neprijatelji su poremećeni umovi , željni moći i novca kao i Ljudi u crnom , organizacije koja čuva tajne Atlantide .
Ovo su česti simboli zla u italijanskom stripu , i predstavljaju autorov kritku prema moćnicima i konzervativnim organizacijama , koji koji bi da sačuvaju moć i znanje samo za najuže krugove. Većina autora ima pristup stripu kao umetničkom delu , ali i sa dosta mesta za ktitiku društva. Alfredo Kasteli nije želeo da stvori „super-heroja“ , već humanistu , intelektualnog borca protiv konzervativnih sila , sila moći i institucija prinude , koji širom sveta rešava paranormalne slučajeve , protkane antropološkim i istorijskim činjenicama. Kasteli se stavio u poziciju biografa Marti Misterije , istovremeno prenoseći svoje politički osvešćene i slobodarske ideje.
On je iz svog pera stvorio alternativnog heroja , neograničene znatiželje i osmislio neisrpnu priču koja može da traje , jer planeta zemlja krije mnogo tajni i neobjašnjivih fenomena , koje će neki krugovi ljudi želeti da čuvaju samo za sebe na drugoj strani će uvek biti Marti da otkrije i reši te misterije.
„GDE je reč koja u Zedu nema smisla , a možda i nigde drugde nema smisla...“(Dilan Dog , Zed br. Originala 84.)
Ticijano Sklavi , scenarista , pisac i majstor italijanskog horora , u svet stripa uveo je jednog veoma kompleksnog junaka Dilan Doga , i svojim drugačijim pristupom hororu prkosi celoj tradiciji ovog žanra.
Dilan dog je siromašni istraživač natprirodnog sa antiburžoaskom retorikom ,bivši alkoholičar, vegeterijanac sa osobinama nadrealizma. Ima posla sa zombijima , monstrumima i raznim poremećenjim umovima. Sklavi se poigrava sa čitaocima i njegovi monstrumi zapravo simbolizuju ljudsku prirodu , koju Sklavi neprestano ispituje i kritikuje. On u svojim pričama demistifikuje užas , koji se zapravo odvija svakodnevno pred našim očima. Odbacuje američki koncept horora , gde sve ima svoj redosled , objašnjenje , sa dozom naivnosti i predvidivosti, a pažnju obraća na snove , psihologiju i često ostavlja nerazjašnjene priče
U stripu preovladava misteriozna i sumorna atmosfera , koju razbija Gručo , Dilanov verni pratilac. Melanholija koja vlada stripom i nedostatak normalnih ljudskih odnosa u stripu , predstavlja piščevo nezadovoljstvo stvarnošću. Dilan je nepopravljiv romantik , u svakoj epizodi ima novu ljubavnicu , po običaju klijent , a nikada nije našao svoju pravu ljubav. Mentalni bolesnici , usamljeni ljudi , prosjaci , prostitutke , ubice se redovno pojavljuju i simbolizuju otuđenost i moralnu iskvarenost ljudi u stvarnom svetu.
Sklavi se bavio i socijalno-psihološkim karakteristikama Dilana , pa je njegova prva i neprežaljena ljubav Morgana , zapravo njegova majka , što od Dilana pravi modernog Edipa. Takodje njegov najveći neprijatelj je njegov otac Dr. Ksarabas , i time se Dilan Savršeno uklapa u Frojdov koncept edipovog kompleksa. Osim brojnih neprijatelja i ambivalentnog odnosa prema ocu , čest „gost“ je Smrt , sa kojom se Dilan neprestano nadmudruje , poput partije šaha u Bergmanovom „Sedmom pečatu“ , a Smrt je predstavljena slično kao u tom filmu.
Jedna od zanimljivosti jeste da je snimljen film prema Sklavijevoj noveli koja je prethodila stripu. Taj film je „Dellamorte Dellamore“,(1995. M.Soavi) dobio je veoma pozitivne ocene kritike , a ljubitelje horora veoma obradovao. Rupert Everet glumi italijanskog alter-ega Dilan Dogu , koji čuva groblje od povratnika , tj.zombija.
Italijanski pisac Umberto Eko izjavio je jednom prilikom:
„Mogu da čitam Bibliju , Homera i Dilan Doga neprestano i nikad mi ne dosadi“.
Sklavi je vratio hororu dubinu , koja je nedostajala tom žanru.

„Kaniš li pobijediti , ne smiješ izgubiti“
Magnus i Bunker su 1969. premijerno izdali Alana Forda , kao njihovu sarkastičnu i ironičnu predstavu stvarnosti , gde se na jedan groteskan način kroz crni humor , najbliže karikaturi ismeva američko društvo , siromaštvo , rasizam i napokon , ideju tajnih agenata i organizacija. Iako genijalan , doživljava uspeh samo u Italiji i u bivšoj SFRJ , u prevodu hrvatskog novinara Nenada Brixy-ja , čiji prevod nosi takvu dozu originalnosti da se čini da strip zapravo došao sa hrvatskog govornog područja , a delovi prevoda ušli u uobičajeni govor pripadnika društava bivše SFRJ.
Postoji pregršt specifičnih karaktera , poput lepuškastog i smotanog Alana Forda , koji je greškom došao u organizaciju TNT , malog nosatog i zbog toga iskompleksiranog Bob Roka , metuzalema cicije Broja 1 vodje organizacije TNT , šarmantnog ,ugladjenog engleskog plemića dugačkih prstiju Ser Olivera , zatim Grunfa pronalazača nepotrebnih pronalazaka na štedljiv način, za 10 centi...
Interesantno je parodiranje super-heroja i Robin Huda , oličenog u Superhiku , alkoholičaru super heroju koji krade od siromašnih da bi dao bogatima , što predstavlja lajtmotiv čitavog serijala , a Superhik glavni neprijatelj organizacije TNT. On nije običan super heroj , neprijatelje onesposobljava svojim otrovnim zadahom. Ovim se autori rugaju kapitalizmu i idealima američke kulture , koji u njihovoj predstvai idu do granica naivnosti i gluposti. Ali , hrabrost autora ide još dalje. Uvode lik negativca po imenu Antena-men , koji pokušava da obezbedi emiterski monopol tako što onesposobljuje TV i radio signale drugih kompanija. Autori su bili inspirisani Silviom Berluskonijem, italijanskim medijskim magnatom u tadašnje vreme.
Što se tiče izdanja u SFRJ , cenzorski komitet imao je posla sa ovim stripom. U epizodi „Ne glasajte za Notaxa“ ,originalni tekst korumpiranog političar u izbornoj kampanji glasi:
„Prvo , ja vam obećavam da ćemo se rešiti Crnaca..“.
U cenzurisanoj verziji ovaj tekst glasi:
„Prvo , ja vam obećavam da ćemo se rešiti neprijatelja...“.
Cenzori su se pobrinuli da se ovo uklapa u socijalističku retoriku , koja ne bi kvarila socijalističku omladinu.Takođe , u epizodi „Formule“ , autorski dvojac cinično posmatra proletersko boljševičku vladavinu u ondašnjem SSSR-u. Likovno rešenje glavnog ruskog špijuna neodoljivo podseća na tadašnjeg jugoslovenskog Broja 1. Iako je u Italiji epizoda izašla 1970. godine , kod nas se pojavila tek 1990. uz brojne izmene kadrova , teksta a čak i izbacivanje čitavih strana. Strip koji izvrgava ruglu zapadni kapitalistički sistem , ne baš omiljen na istom području , doživeo je cenzuru i zabranu na Istoku , čim je otrovna strelica dvojca Magnus-Bunker dotakla boljševičko-proleterske i odnose i njihove lidere.
Ovaj strip je neizbežni deo jugoslovenske kulture , a i danas ima kultni status u zemljama bivše SFRJ gde doživljava izdanja novih , kao i reizdanja starih brojeva. U godinama ratova , ksenofobije i potpune propasti srpskog društva , izdanje zagrabačkog „Vjesnika“ Alana Forda važio je za jedino legitimno izdanje ovog stripa.

Ova tri stripa predstavljaju bisere italijanskog stripa , iako nikada prihvaćeni od strane kritike , publika ih prihvata otvorenih ruku u potrazi za alternativnim stripom. Uvek postoji potreba za proizvodima kulture koji nisu sa američkog kontinenta , za strip junacima bez super moći jednostavno drugačiji. Italijanski strip uveliko je uticao na stvaraoce sa ovih prostora i zato bi ljubitelji stripa trebali da ga posmatraju ako ne kao oca srpskog stripa , onda bar kao očuha.





Literatura:
1. Tomić , Svetozar , 1984 , „Strip , poreklo i značaj“ , Forum , Novi Sad.
2. WWW.Stripovi.com
3. WWW.Wikipedia.com
4. WWW.Imdb.com

Нема коментара:

Постави коментар